Final countdown...
Trideseti je... poslednje pripreme su uveliko u toku. Prošle godine sam rekla 'nikad više', ni sarma ni ruska ni pečenje, neće me kuhinja videti od Svetog Nikole. I ove godine sam rekla... i porekla. Desilo mi se da sam na odmoru. Pa sam onda pomislila, ok, polako ću ja to, Jedan dan ovo, drugi dan ono, šta me košta...?!
E pa drugari, košta živaca. Prvo, ludnica po radnjama, kao da će, Božemeoprosti, smak sveta a ne Nova godina. Manijakalna kupovina, trgovinski lanci koji rade danonoćno, pa opet ne mo’š naći ni parking mesto ni slobodna kolica da si Bog. Onda, krenem kao da kupim samo i jedino ono što mi treba, jer nećemo se ponašati raskalašno, zemlja je još uvek u krizi, treba biti racionalan - a završim žickajući od Velikog deteta za cigare.
Onda sva ta gužva u prevozu, saobraćaju... svi voze kao ludi, čak sam i ja uspela da se, onako zblanuta, zakucam u tipa iza sebe. Meni, koja je do skora važila za jedinog savesnog vozača u familiji, desilo se da zaboravim da sam ubacila u rikverc i da, doslovce ignorišući retrovizor, dodam gas i... 'Mama, šta je to bilo?' - pita me Milo Malo sa zadnjeg sedišta. Bilo je šta je bilo, A sad sedi tu, dok mama popriča sa onim ljutim Čikom napolju.
Čika samo što me nije pojeo, sa sve kesama koje sam uprtila s pijace. Sredovečni vlasnik novog Wolkswagena, 'bem li ga, zveknula sam ga pravo posred slova W, a on zapenio, 'gde gledaš, pizda mu materina?!'... E mislim se, da ti trčiš kući jer ti je sarma ostala na šporetu, a svinjski but u rerni, pritom da se na pola puta setiš da si fil za reformu zaboravio u zamrzivaču pa ćeš, sva je prilika, morati da ga razbijaš hiltijem, da tebe Veliko Dete zove petnaesti put na mobilni da te pita je l' može još malo da ostane kod drugarice, a Milo Malo pišti pozadi jer se smorila od silne šetnje po radnjama, u potrazi za njoj nimalo zanimljivim stvarima, poput savršeno prošaranog parčeta slanine i domaćeg dimljenog sira... e, brale moj, ti bi pobio pola ulice bez da trepneš...
Ok, kažem mu - 'nije vam ništa'. Otkud ti znaš, krenu da mi peni. Pa vidim, nije nam ništa, ni meni ni tebi, (više nismo na Vi). Nema ulubljenih branika, nema polupanih migavaca, popucalih registarskih oznaka, daleko bilo ulubljene haube, ništa, ama samo sam se naslonila, tako reći. Jok, ne da on da se razilazimo, hoće da zove policiju, ama čoveče, da li si normalan, zagoreće mi sarma, nemam ti ja vremena za uviđaj, a i šta da uviđaju, nisam te ni ogrebala. Podiže haubu, pa gleda i gleda i gleda, Milo Malo šara prstima po zadnjem staklu. I, pitam ja...? Kolika je šteta? Pa... češka se se on po glavi... ne znam... Naravno da ne zna. Nema štete. Osim ako ne računamo taj strašni emotivni bol... Je l' mogu sad da idem? Mislim, hoćete da vam ostavim telefon...?(ponovo smo na vi) Ne treba, odmahuje rukom, samo - pazi kako voziš, savetuje me. E mislim se, sad kad si mi ti to rekao, da znaš da hoću. Do sad sam inače vozila samo 'po osećaju'.
Jebi ga, kažem Dragom. 'Cuknula' sam nekog tipa. Kako? Slučajno. (čovek bi trebao mnooogo da me iznervira pa da ga opalim namerno.) Znam da je slučajno, ponavlja on, nego kako, spreda, straga? Guzom, kažem. Malo, ništa mu nije bilo. Sreća pa nije povukao ručnu, samo sam ga odgurala, niz ulicu. I...? I ništa, raziđosmo se. Svaka ti čast, priznaje on, koji je i nakon najmanjeg češanja branicima u stanju da završi pred istražnim sudijom. Kad ćeš kući, pitam. Nemam pojma, gužva u radnji, ludilo. Dobro,dobro, znam sve. Pazi kako voziš. Molim...?! Pa, ja sam danas potrošila svo sledovanje sreće za volanom. I moje i tvoje.
Sarma krčka. Plećka (ili koji su mi već deo praseta uvalili u radnji) cvrči u rerni. Reformu sam završila. Sad spremam drugu. Ova od malopre je bila za Coleta, radi ceo dan, nema kad, a mužu joj rođendan, pa reših da je obradujem. A ne da mi je isplala - prste da poližeš, šest tankih korica na prevrnutom plehu, fil se topi u ustima, mmm.... Ne diraj mi tortu, pretim Dragom Mužu dok pretura po frižideru. To je za Coleta, ponavljam. A sarma? To je za novu godinu. A ruska? I ruska. I meso i sve je za novu godinu. Pa šta da jedem? Ne znam ni ja, uprži slanine i jaja, jebi ga, snađi se, ne mogu ni ja sve. I ne diraj paprike, to ću s belim lukom... da, da, znam, veli on. Za novu godinu.
A je l' mi se ovo čukanje danas ne računa, pitam ga kasnije. Mislim, pošto nije bilo namerno, u stanju smanjenje uračunljivosti, (ipak je sarma bila na šporetu) i nikom nije bilo ništa - i dalje sam najbolji šofer u familiji? Jesi, Katice, jesi, najbolja si.
Ovakve se stvari u savremenim uslovima ne računaju! Da je "čika" bio malo pametniji, čim je video da nema štete nastavio bi, bez reči, svojim putem.
:))))))))
Onda niko da ne dolazi? Dok ti ne sedneš za volan i ne prevezeš ga. Mislim na večeru...:))))
A je l' Kelnu stvarno nema kelnera? Dobro je da nisi nabasala na kafanče!! :-)
Pozdrav za Skvo i ostatak Hota-Hota plemena! :-)
Ceo grad miriše na jedinstveni novogodišnji meni.:)))
Što volim tvoje postove, nemaš pojma.
Više od sarmice i tih kolača što praviš :)
Diplomirani moj, da si samo mogao da vidiš Čiku....?!
Virivi - puno smajlija tu ju tu :)
Goste - radimo ketering, ali nije mi palo na pamet da razvozim goste.
Sizife - u Kelnu nema ni jednog jedinog kelnera?!
Lanna - takva nam tradicija :)))
Moonlight - nisi probala moju sarmicu :)))
Hello voćni pozdrav...
Sutra nam dolazi interna kontrola. Otuda i ove voćne korpice. Jer ako me nešto na ovom svetu spase - neće to biti požrtvovan prekovemeni rad, uredno vođeno trezorsko poslovanje i slične gluposti - biće to ovi voćni zalogajčići.
Hrskavo testo s maslacem, krem od vanile, a preko brusnica i borovnica, mmmm... Pa čik mi daj nedovoljan...!
Ej, još dva dana pa odmor. Naravno, opet onaj prinudni koji moram da iskoristim u ovoj godini, ali nema veze, svaki odmor je dobrodošao. Javljam kako sam sutra prošla. A sad mi valja da spremim onaj lom u kuhinji. Ovi moji, kad sam im rekla da sve to nosim na posao - tačno digli nos, niko neće da mi pomogne. Pih.
menjam somersby za kolačiće :D
gudlak :*
Pristajem, nalizala sam se dok sam ih napravila! :) Da si mi blize, Kampelic, pa da ti dobacim koju...
Šta mi uradi! Sad moram da mantram: meni se ne jedu korpice! Meni se ne jedu korpice! Meni se ne jedu korpice!:D
Srećno sutra!:)
Ma šta ti je, Lanna, ni meni se NE JEDU korpice, jok uopšte :)
Podseti me da ti više nikad na blog ne dođem gladna!
Deci od usta otimaš da nosiš na posao. Broocko & Sramotho! Predlažem da Hota-Hota pleme bojkotuje skvo! Da se dotična nauči pameti..... Šta kaže - nosi "u fabriku"... Eeeeeeeee.............
Pa dobro, dala sam im dva...! :)
Nema od slikanja ništa dok uživo ne zagrizem.
I found you attractive - đe me nađe?!
Veliko Dete ima dvanaest godina. Skoro trinaest, pobunila bi se sad da me čuje. I to su godine kada je najvažnije ne razlikovati se ni po čemu od drugih i po svaku cenu utopiti se u masu. Kapiram. Mora da ima najke te i te, mora da ima uuuuske farmerke, i one čupave čizme koje svi nose i nekakav pucketavi lak za nokte (to je tek hit, za neupućene!) i mora užinu da kupuje baš u toj i toj pekari i da ima touchscreen jer je to tako fensi.
Borim se s tim neko vreme. Nekada pobedim, nekada ne. Nekada mi se učini da me čuje i da uspevam da doprem do nje s pričom o tome kako ne mora uvek da se bude isti i kako treba da ima nešto što je razlikuje od ostalih.(a pritom ne mislim na najnoviji i najskuplji mobilni telefon koji nema niko u školi). I taman kad pomislim da sam uspela da probudim ono zrnce individualizma u njoj - usledi jedno tužno, pretužno 'ali maaamaaa, sve moje drugarice...' - i ja, šta ću, kapituliram.
I tako sve njene drugarice su imale nalog na Fejsu. Protivno svim pravilima, ispod svake norme - ali imaju. I profile, i prijatelje i lajkove i grupe, i 'svi vi koji volite Maju iz sedmog dva...' Čak i ti mama imaš profil na Fejsu, rekla mi je na kraju. Čak i ja...? Šta god značilo to ČAK, ali dobro, da, čak i mama ima nalog na Fejsu. Ako ćemo pravo - i Mamina Mama ima nalog na Fejsu. Ne kažem da zna da ga koristi, ali - ima. Zašto? Zato što SVI imaju nalog na Fejsu.
I tako, otvorimo mi taj nalog. Sednemo, popričamo, objasnim joj ovo i ono, sve spletke, zamke onostranog. Kaže - kapiram. A ja kapiram da već zna više od mene. Nakon dva dana - tristapedesetčetiri prijatelja! A ja se i dalje držim na svojih skromnih četrdeset i pet, i to računajući društvo iz osnovne škole. Nije mi pravo, ali pustim je. Tu i tamo, da ona ne zna, ulogujem se, proverim poruke, ošacujem ko je lajkuje, ko je ne lajkuje... (Man'te me sad dečijih prava, naročito onih koja se tiču privatnosti - roditelj sam, moram da znam s kim mi se dete druži!)
Na svoj profil retko odlazim, ne dopada mi se način na koji se sve banalizuje, pa ni to 'druženje' na Fejsu. Postavim tu i tamo neku fotku, tek zarad rodbine iz inostranstva, pošaljem poneku šturu poruku, sa zakašnjenjem od dva meseca i to je to.
Elem, pojavim se na svom nalogu, posle iks vremena i vidim - stigla mi poruka. Pošiljalac - nepoznat. Izvesni Bryan. Hello dear, kaže mi lik. I see it as an honor to have stumbled on your profile (Neka mi neko kaže šta mu to znači, stumble - mrzi me da guglam). I find you attractive and gorgeous. (Đe me nađe?!) I am Bryan taj i taj (midlle name i prezime, sve redno) i radim kao Chemical Engineer tu i tu. (Najs tu mit ju.) And most importantly a man that desires a woman to make him a happier man. Sad izvinite me, ali u bukvalnom prevodu ovo bi značilo - i što je najvažnije čovek sam koji želi da ga žena učini još srećnijim. Ispravite me ako grešim. I would so appreciate a reply from you as that would be a great start. (Start za ŠTA?) take care till I hear from you.Bryan
I pored toga slika Brajanova, seda kosa, seda brada, brat bratu pozne pedesete. Gledam i ne verujem. Jeste da sam se ja ovakva, plava i bledolika skvo oduvek nekako sviđala starijim tipovima, ali ovo je - tuuuu mač. Drugo, ako se meni od trideset i četiri godine upucavaju čikice s alchajmerom u najavi, ko se onda upucava mome detetu od dvanaest?! I na koji pokvareni način?
Brajana ostavim za posle. Odgovoriću ja njemu, sad moram malo da mu udarim čežnnju. A moram i da spasavam dete od ovog ludog, preludog sveta. Odem na njen Fejs, ukinem nalog. Znam - biće ljuta kao niko. Duriće se, moje gorgeous, attractive Veliko Dete, reći će mi kako sam najgora majka na svetu, otići će u svoju sobu, odbijaće da priča sa mnom, sve će i neka će. And that would be a great start. Till I hear from you, take care.
Misliš da si ukidanjem naloga rešila problem? Naprotiv! Napravila si sebi još veći problem jer nećeš moći da pratiš nalog koji će Veliko Dete da otvori sa nekog drugog kompa. Ovako si mogla bar da kontrolišeš situaciju.
Impulsivno reagujem, kao i obično. Silly me! Može li taj ukinuti nalog nekako da se oporavi? Po mogućstvu dok se dete ne vrati s treninga?
Može nalog ponovo da se aktivira, a Brajan se sapleo o tebe, da ne kažem nabasao čovek!lol
"Izdrži, Džime vidim kopno" je lepa vest za tebe, ako je "kopno" izlazak iz nevolje koja je tek u najavi (zbog ukidanja ćerkinog fejs naloga). I to uliva nadu (jednom će ipak razumeti potez svoje majke). Loša vest je da se to kopno vidi kroz dvogled jer je miljama daleko. I ima vode i vode da se nageldate do tog kopna. Puno sreće u doplivavanju do kopna, Skvo. Pozdrav tvom Hota-hota plemenu, a naročito obespravljenoj (za njeno dobro) dvanarstogodišnjakinji. :-)
Hvala Sizife, mislim da ću presušiti dok ne stignemo na to kopno, toliko težak taj pubertet zna da bude, Molim te, reci mi da sam i ja bila ista takva, ti me bar znaš tolike godine :)
TH - I taj Brajan, baš je našao gde će da posrne :))) Stumble and fall - sam pao, sam se ubio. :)
Pusti Veliko Dete da se uloguje i neće ni primetiti da je bilo ikakve deaktivacije naloga.:)
Imaš pravo da mi kao starija kažeš da nemam pojma i da pošto nemam dete nemam pravo glasa na ovu temu, neću da se ljutim, ali, kao neko ko se po godinama nalazi između tvoje ćerke i tebe, kažem ti da je za njenu budućnost bolje da je pustiš da radi i ima (skoro) sve kao njene drugarice, a onda joj na nekom jako plastičnom primeru pokažeš zašto je mnogo i bolje i kulje da radi i ima drugačije.
Ništa se ne može zabraniti, ja sam živi primer za to, ali ako je ti učiš pravim vrednostima, čak i ako te ne posluša uvek, ostaće joj, a onda će za 10 godina znati zašto je dobro što je bilo tako.
Pa čuj, Skvo, za razliku od fejs naloga koga od svačijih očiju deli pasword, na ovu stranicu (sa tvojim blogom i našim komentarima) se stiže iz običnih browserovih cookies and cashes koji pomažu da browser samo jednom probija led do stranice, a kasnije zahvaljujući malopre pomenutima stigne dok dlanom o dlan. Pa zatim, ima tu i browsing history (nećeš valjda da mi kažeš da pre svakog svog odlaska sa neta očistiš cookies and cashes i browsing history?!).Zato će i Malo Dete lako da stigne do tvog teksta na blogu, a ja ne bih voleo da ti rušim autoritet koji kao majka moraš imati u njihovim očima. Zato neću ništa da govorim o "teenage-tebi", samo ću (ti) namignuti. Ovako ;-)
Lanna, da znaš da se ulogovala najnormalnije, izgleda da nisam takav haker kao što sam mislila. Sad mi ne ostaje nista drugo nego da ćulim iza vrata. ;)
Weltschmerz, valjda si u pravu - samo mi daj jedan plastičan primer, na kome mogu da vežbam, potpuno sam bez inspiracije :)
nadam se da to čemu ih učimo,ipak ostane negde u malom mozgu....
E pa Sizife,majstorski si to rekao - ali ima jedna mala začkoljica - ja imam svoj komp, ona svoj (odnosno, šlepa se na tatin). Moj komp ima password, koji znam samo ja, a njen znamo i ja i tata ;)
Najjednostavnije je naći starijeg tinejdžera, neku rođaku ili dete kućnih prijatelja koja će njoj biti super iako ne nosi najke te i te i nema mobilni taj i taj. Time bi ubila dve muve jednim udarcem, jer bi posle malo dete imalo na koga da se ugleda i s njim ne bi imala sličnih problema, tako je bar bilo sa mnom i mojim mlađim bratom. :) Nažalost, svesna sam koliko je danas teško naći ,,normalnog" starijeg tinejdžera...
To su cirkularna pisma koja se šalju na x adresa, po sistemu velikih brojeva. Ja sam se nadobijala tih pisama sa epitetima anđela itd. dok mi nje dosadilo, pa stavila zabranu da mi nepoznati ne mogu slati poruke (tj. oni koji mi nisu frendovi). Uradi to isto sa detetovim nalogom, dok ona provali, trebaće joj vremena, postavi ograničenja koliko god je moguće. I nadgledaj, ali što neprimetnije. Mog sina ne zanima FB iako ima nalog već dve godine, ali igra online igrice sa celim svetom i četuje na engleskom, što je mnogo veći problem. Parental control je na početku završavao posao, dok ga nije otkrio i uvredio se do srži - mama, to vređa moju inteligenciju. Teško je, draga, ali nema alternative. Izdrži.
P.S. pošalji mi friend request. ;)
Jao, jao, sećam se kada smo Darlin' i ja pričali o sličnoj stvari. Pitala me je da li bih ja bio u stanju da, krišom, čitam detetov dnevnik, a ja kao iz topa rekao da.
To je bilo davno, a u međuvremenu je došlo i to dete, pa raste i Internet se razvio, krenula kriza i porastao kriminal, ubih se od brige.
Spes, kazes - cirkularno pismo? Eeee, a ja se taman ponadala :) Hvala na podrsci.
Goste, ne znam koliko tvoje ima godina, i nemam nikakav mudar savet ali ti zato drzim pesnice od srca.
imamo decu istog uzrasta i jasno mi je sto pricas,opasna su vremena opasan je zivot ,opasno je sve,...,moje iskustvo pokazuje da zabranom neces nista postici.
ali puno toga mozese postici poverenjem.
kazne,zabrane samo odaljuju dete,lose stvari se konstruktivno resavaju.
|
