Hota Hota

Adresa poznata redakciji...

Baš sam se smorila. Baš baš. A ni danas nisam sva svoja... Odnosno, danima nisam sva svoja. Hladno je, ustajem rano, rasejana sam, ne ponasam se... Pre neko jutro ustajem, posle deset 'snooz-eva' na mobilnom, stavljam vodu za kafu, zakuvavam, uzmem onu džezvu i sipam, sipam, sipam... I trgnem se, vidim sipam kafu u pikslu. Pukla si, kažem sebi, onako za 'dobro jutro'. Krenem na posao, a sve se molim Bogu da tako zblanuta, još i ne napravim neko sranje. Dosta mi je i da ukucam jednu nulu više, pa da mi odbijaju od plate narednih sto godina...

A muka mi je i od posla. Od guzonja, od šlihtara, od licemera, od nesposobnjakovića, od pametnjakovića, od neradnika, od mejlova na koje ne stižem da odgovorim, od Poštovani, i od Srdačno, od Kind regards, od svega mi je muka u poslednje vreme. A i ne pucam od energije, elana niotkud.

Sve me nervira. Posao. Jesam li to već rekla? Muž koji neće dupe da mrdne. Usedeo se, ne znam koji mu je. I ujutro je počeo da se budi pre mene, a zna da u sedam ujutro ne mogu ni sebe da vidim. A on ima tu nezgodnu naviku da se odma navije, pali tv, pričao bi, zezao bi se, a meni nije do života.

Veliko dete me isto nervira. Veliko Dete koje ne izlazi iz svojih sada već premalih farmerica, jer su u fazonu, a to što se ja ubih pričajući da joj zebu leđa i bubrezi - nikom ništa. Samo me pogleda, prevrne onim svojim očima i promumla nešto sebi u bradu, nešto što još uvek ne sme naglas da mi kaže... I što neće da nosi sendvič od kuće za užinu. Pitam je je l bolji nego onaj iz pekare, kaže jeste. Pa što ga onda ne nosiš? Ne znam, mama, blam me.

I Milo Malo me smara, nikako da se nauči da treba da spava u svojoj sobi, već nedeljama prelazi u sred noći kod nas u krevet, uvuče se, umigolji između nas, i samo se popreči preko jastuka, da ne pominjem kako je kad te onako u snu zavali kolenom u glavu, i što se ujutro budim sva nikakva, i što me leđa bole.

I Cole me nervira, počela je da se breca na mene, i na poslu i mimo posla. Nema dana da ne prokomentariše. ' Jao, Di, kakva ti je to boja kose, opet si se fajtala ehotonom, mislim, ta silver varijanta ti nikako ne stoji, ali tako ti i treba kad nećeš da me pustiš da te ofarbam... Imam neki kolor šampon, hoćeš da probaš? Puder ti nije dobar, sve ti se vidi, i ta senka, daj mu ga malo po bojama, stvarno si... Mislim, ništa nisi jela od jutros, nije ni čudo što te stomak boli, ne živi se na orbitu... Što se nerviraš, to je samo posao... Je l' te to opet cimaju od kuće?... Mislim, moraš nešto da menjaš u svom životu... ' I po ceo božji dan tako, navrzla se, ne znam koji joj je...

I baba me moja nervira, jer mi svaki put kaže 'nemoj tako sine, ima i gore, jesi li gledala onu emisiju, jesi videla ono detence, kako samo siroto brine o bolesnoj majci, a ni struje ni vode nemadu...' (S akcentom na NEMADU)  E jebi ga baba, mislim se, ako treba da se klanjam sad jer imam vode i struje...

I evo sad baš  - deca me nerviraju. Pola jedanaest  je, ma misliš da se neko počešalo po guzici da ode u krevet?! Mislim, kakva su to deca, ne mo'š ih oterati na spavanje ni motkom?! 

Sad se setih, veš mi je ostao u mašini. Ako ga sad ne izvadim, nema sile koja će ga sutra ispeglati... A ni šminku nisam skinula....

E, da, jesam li rekla da sam juče ponovo imala čukanje kolima? Daaa, brale, zakucala se u ženu ispred sebe, kao mutava. A držala sam i rastojanje i nisam išla brzo. Al' džaba. Ode i far i branik i hladnjak i hauba. Meni. A njoj ništa. Jesam kriva - kriva sam. Ali i te žene vozači - i one me nerviraju. Mislim, šta je koji moj našla da koči na pešačkom?! 

I sad moram da se zajebavam s majstorom ovim, majstorom onim. Te limar, te električar, jer su mi se i neke žice, da izvinete, pojebale. I to baš sad kad je stisla zima, a ja taman kupila čizme s kožnim đonom, ubile se za ovu bljuzgu.

Eto, tako. Ako neko zna gde mogu da nađem polovan levi far za fiestu - neka se javi - adresa poznata redakciji :)

Objavio hotahota u 17. januar 2012 22:39:58