Hota Hota

i bi odmor....

I bi odmor....  Kako je bilo? Kratko, ako mene pitate. Kad pomislim da ću u ponedeljak na posao, krenu mi detonacije po stomaku, stara kašikara se probudi...

Ali dobro, krenusmo mi onog petka, predveče, bez termosa, bez suncobrana, bez svih onih rekvizita koje nam 'možda zatrebaju eventualno'. Mislim, stvarno. Moj Muž se potrudio da ponese SVE, od pet pari cipela, preko dvanaest majica kratkih rukava, čarapa brat bratu za tri noge, o gaćama da ne govorimo. Čak je uspeo da mi prokrijumčari i merač pritiska i torbu s lekovima, koju sam otkrila tek kad smo se raspakovali. (Sreća pa nas nisu pretresali na granici jer bi pomislili da opremamo omanju apoteku, u najmanju ruku!) Ali taj misli na sve, nema šta.

Šta će nam, 'leba ti, vitamin B i aktivni ugalj? Pa ne kanim se trovati na odmoru! - osula sam po njemu. Neka, neka, nikad se ne zna - odgovorio mi je pogledavši me onim svojim pametnim očima.

Milo Malo je spakovalo svoj Bratz ljubičanstveni kofer, u koji sam zaboravila da zavirim pre nego ćemo krenuti. Kako sam se tek tu iznenadila? Mala je spakovala sve Medžik Ponije koje je uspela da pronađe, plasteline u svim mogućim bojama, kupaći kostim, debelu trenerku, vlažne maramice, češljić i ogledalce, (majkino zlato, nigde ta ne ide bez ogledala).

Veliko Dete se potrudilo da ponese svu svoju kolekciju lakova za nokte, ali avaj - aceton zaboravismo! Na moj nagovor ponela je i knjigu, da prekrati slobodno vreme, ali (gle čuda) nije je ni pogledala. Toliko je kukala da joj kupimo autobiografiju poznate nam manekenke, da sam mislila da će je progutati u danu, ali ona, evo od jula nikako da se makne sa četrdesetsedme strane. Dakle, ili autobiografija ne valja ili moje dete ne voli da čita. Pitam se šta li je...?! Možda je trebalo da joj uvalim Tihi Don?

I Badija smo poveli, šta bi drugo. A kako je, jadničak, pre par dana operisan, i to zaprave, pod totalnom anestezijom, onako obrijan i sa devet kopči na vratu, ufircan ko Frankenštajnova mlada, plašila sam se da nas ne vrate sa granice.

A sendvica napravila - tovar! I sve su pojeli, nemani, a da ni granicu nismo presli. Ma na Gazeli su poceli da mi kukaju kako su glaaadni. Boze me sacuvaj, ili nam je zemlja Srbija mala premala, (kad do Bajakova sve pojedu) ili su, blago meni, mashala-apetita...?

To be continued...

Objavio hotahota u 30. avgust 2011 20:35:15