Hota Hota

Jedno jutro ispod moga prozora....

... desila se frka neopisiva. E sad tu Bajaga kaže 'znam da nisam spav'o, mada mi se malo zevalo...'  A ja sam spavala, kuntala, i to onako najslađe, subotnja dremka, nakon ručka. Spuštene roletne, tv na mute-u, velim, 'ajd samo ću malo pa posle da pijemo kafu... Al' ne lezi vraže. Baja leg'o na sirenu, ispod prozora. Tuuuuu. tuuuuuuuuuu....! Malo ćuti pa opet. Tuuuu, tuuuuuu... Ide na ganglije... Prevrćem se po onom krevetu, mislim se - e sad ću da ustanem da ti...

I ustanem ja onako nadrndana, drknem onu roletnu da vidim ko je, da mu sve po spisku, kakav je to način, subota popodne, pošten  svet je pojeo svoj pošteni ručak, pošten svet radnim danima radi, pa bi sad pošteno da se odmori... Ahaaaa... Podignem roletnu, pogledam kroz prozor, vidim nekakav daewoo. parkiran taman ispod prozora. Unutra dvojica. Pa i nisu klinci. Onako, između trideset, trideset pet. Cirkaju pivo. Pustili muziku, (odvrnuli Sinana do daske), otvorili prozore, šou. Vidim, razvaljeni k'o sveta zemlja. Dakle - nema pregovora, ne mo'š s njima na finjaka, da im kažeš ' komšija, je l' to može malo tiše?'.... Urađeni za medalju. Jebi ga, pomislim, spavanje - nula bodova. Daj bar da pristavim vodu.

Kad ono čuješ 'dum-dum-dum'. Petarde, veli Moj Muž. Bogami, ne bi' ja rekla da su ti ovo petarde. Provirim, onako na kvarno, kroz venecijaner, kad imam šta i da vidim - baja izaš'o i mlatara utokom. Dum! Dum! Dum... ! Još pet komada. Au deco, mislim se, postalo gusto. Još će me i neki rikošet na pravdi Boga zakačiti.

Deco, 'ajte s mamom u kuhinju, da mi nešto pomognete, kažem. (Jedino kuhinja ne gleda na poprište pomenutog dešavanja, pa velim - bolje da mi se ne motaju pored prozora.) Muž viri. (Junačina, nema šta). Zovi muriju, predlažem. MA pusti, vidiš da su budale. Ne znaju za sebe, uradili se. Pa dobro, ajde onda bar se skloni s prozora, da ne urade i tebe.

I tako, potraja to brat bratu - sat vremena. Sinan i trube. Artiljerije više nije bilo. Dovoljno da po ko zna koji put pomislim 'aman, gde to živimo?' U kakvoj mi zemlji deca odrastaju, šta da su se zatekle napolju, igraju se ispred zgrade, kad ono neki čika izvadi pištolj i bum, nema više...

Dođe interventna, pokupiše ih. Skupile se komšije. Jedan se busa u prsa, kaže gađ'o ih lubenicom, on lično (ja nešto ne videh da je puk'o bostan), drugi kaže 'ja sam siš'o da se raspravljam'... Jesi mislim se, isto k'o i ovaj moj. Svi junaci nikom ponikoše.

E sad možeš da ideš da spavaš, kaže Moj M. Kako da spavam kad zemlja propada?

Objavio hotahota u 6. avgust 2011 20:44:52