Hota Hota

sre - 19.10.2011

Malo DIR, malo SINSIR...

Dobih mejl pre neki dan. Da ne bude zabune, oni iz Great Bussines Recipe-sa mi nisu nista odgovorili. Niko ni da nazove da kaze 'slusaj, nisi dobila posao, niti ces, ne odgovaras nam iz XY razloga, ali, samo da znas, dobar ti je onaj mejl, siti smo se ismejali...' Pretpostavljam da: pod a) cekaju da rok za podnosenje prijava i zvanicno prodje, pa ce me zvati, bod b) moje motivaciono pismo uveliko cirkulise po firmi i to pod oznakom URGENT, a sve u svrhu upisavanja od smeha doticnih kolega i koleginica ili pod c) opet sam omanula. Zapravo sam toliko sigurna u ovo C da mogu, mirne duse da ulozim Kviska. Ako nista, udvostrucicu broj bodova, a da se ne pocesem po guzici.

Elem, da se vratim na mejl koji DOBIH. Za neobavestene - bio je to jedan razgovor za posao, za sasvim obicnu poziciju, sa sasvim obicnim, gotovo retardiranim, spiskom zaduzenja, ali zato u veoma neobicnoj firmi, sa takodje neobicno velikim prosekom plata za nas, obicne smrtnike. I kao sto to obicno biva, uspela sam da se, uprkos ogromnom interesovanju, iz prve plasiram u uzi krug. Razgovor zakazan, i to u sred radnog mi vremena, na sasvim drugom kraju grada. Ok, smislicu nesto. Moram da odem. Izmislim neku besnu laz, i kazem da cu kasniti na posao. Uprkos saobracajnom kolapsu i cinjenici da sam se do pred sam kraj premisljala da li da obucem ovo ili ono - uspem da se probijem do centra grada, nadjem propisan parking i to sve pre zakazanog termina. Sva onako hepi, napirlitana, dobre energije, pozitivnih misli, spremna da ostavim utisak, da ih ubedim - eto bas ja sam ta koju trazite.

I ja tamo, kad ono - medjutim. Atmosfera (a to je nekako prvo sto primetim gde god da se pojavim) - nula bodova. Ljudi - hladni, sterilni, rezervisani, svi kao dozlaboga u poslu, u strrrrrasnoj frci.  Komunikacija - svedena na minimum. Obracanje sa 'draga', od kog mi se iz poznatih razloga dize kosa na glavi. (Uvek se nekako ispostavi da nisam ni D od draga onima koji me tako oslovljavaju i to 'draga' me vise podseca na ono ne-mogu-nikako-da-ti-se-setim-imena pa cu te zato zvati Darling.)

Sedosmo. Dva muskarca i zena i vizavi njih ja. Njih dvojica mi nesto mnogo fini, a ona samo sto me ne pojede, sa sve snalama za kosu. Znate onaj kruti, hladni tip, koji se trudi da ne pokaze ni jednu emociju, ni dobru ni losu, da vam ni najmanjim gestom ne da do znanja da joj se, daleko bilo, dopadate i da imate sanse i za sledeci krug. Celicna lejdi. Obraca mi se na engleskom, pita me standardna pitanja. Standardno i odgovaram. Opustena sam, nemam onaj grc u stomaku, jer mi je jasno da ovde 'leba nema. Tell me something about yourself, kaze mi dok me skenira, onako svojski, od glave do pete. Osecam da je ni najmanje ne interesuje, cak se ne trudi ni ta prikrije tu nezainteresovanost. Osecam da, dok se ja trudim da u svojoj glavi simultano prevedem smislenu recenicu, razmislja kako sam lepsa od nje (nije bilo tesko, majke mi), kako imam par desetina kila manje, (e tu sam se vec pomucila) i kako i pored dvoje dece uspevam da udjem u konfekcijski broj 38. O tome kako mi je kosa lepa, sminka 'u tonu', i kako ova dvojica pored nje vec pomalo balave. Osecam i to da nece presuditi to sto sam prekvalifikovana, kao ni cinjenica da sam se dopala ostatku zirija. U konkretnom slucaju, presudice to sto njoj nikako nisam 'legla' i ubedjena sam u to i bez da mi se kaze. '...we will let you know about decision...'  kaze mi dok se mlitavo rukujemo. (Pri tom, ona je ta koja ima ruke poput jegulje).
'I am sure you will...' ,pomislim dok plasiram svoj najlepsi osmeh za goodbye. How yes no.

Kako je bilo, pita me Muz. Nikako. Molim Boga da me ne pozovu, jer ako me pozovu, necu biti u prilici da ih odbijem, a ne znam sta bi' i kud bi' s njima. Nisam ja od te fele, nit' sam ja za njih, ni oni za mene.  I tako, vracam se na posao, s dobra dva i po sata zakasnjenja. Zali Boze, da sam znala. ne bi ni isla, al ajd' sad... Kako je baka, pita me sefica. Baka...?! Aaaaa, baaaakaaaa.... Dobro je, mnogo je bolje, hvala na pitanju. Lekari kazu da ce se oporaviti. Mada - godine su to. (Lazem, granje ne drzi. Sta cu, moram.)

I tako, stize mi mejl pre par dana. Ne od nje, vec od nekog skroz levog. Ocigledno, ona dvojica nisu imala pravo glasa. Dear D, kaze. Thank you for attending the interview for the post of the Office Assistant. Nema na cemu, mislim se. I am sorry to have to inform you (mogu samo da zamislim koliko ti je zao), that after careful consideration we are unable to take your application any further. (Ma, sta mi naprica...?!)  I know that this will be disappointing news for you. (Cuj,disappointing..? Meni...?!) Thank you for the interest you have shown (Nema na cemu.) and the trouble you have taken in applying. (E vala da znas da sam se iscimala da dodjem. A i ova moja sirota baba, da zna koliko je puta zbog mojih apointmentsa zavrsavala u bolnici, jednom zamalo da je saranim, stvarno je cudo kako je zena posle 'dva sloga i tri mozdana' uopste ziva.) Sincerely yours.... ( Jasna stvar...)

Sta kazu, sta kazu, pita Moj Muz. Nista, kazem i okrenem mu laptop. Gleda. Cita. Cuti. Cutim i ja. Disappointment do mojega. A sto im fino ne odes na Reply i samo napises FUCK YOU, predlaze. Smejem se. Bas bi bilo dobro. Onako, dati sebi oduska. Fuckyoufuckyoufuckyouall.... Uzimam laptop. On me gleda. Zna koliko sam luda. I koliko mi malo treba... Ali, ma koliko bih zelela, ne mogu. Sign out. Close. Shut down. Jebi ga. FUCK ME.


 

Objavio hotahota u 19. oktobar 2011 19:35:09

12 komentara:

  • Pošto sam prvi, krenuću od kraja posta i primjetiti da se dobro svršilo! :D
    Šala mala. Vremena jesu takva da se mora gledati finansijski aspekt prilkom traženja posla, ali znam kako je kad naletiš na te hladne osobe, pogotovo ako si žensko (žensko-ženske relacije su uvijek malko kritične, a posebno ako je to kolegijalni odnos). Tako sam i ja naišao na baba-djevojku od 50 i kusur ljeta. Aždaja! (i to ne ona simpatična "slatka mala izvrnuta torto") Pet i po (znam, opet sam se zeznuo i sad ide ono "moj te pip'o") godina mi trebalo da je dovedem u normalu, mada i sada nekad "prevrne" pa ne razgovaramo po 2-3 dana, osim službeno. A, mislim da je kod one prve opcije odgovor pod a. :) Raspričah se opet...

    Od gozza, u 19. oktobar 2011 20:12:13

  • Eto, Gozza, prvo pa musko :))) Jedan ovakav komentar, pa jos od tebe, smatracu komplimentom. A ako me pozovu - vodim na pivo!

    Od hotahota, u 19. oktobar 2011 20:45:28

  • Fuck them , uvek i bez razmišljanja.
    Srećno u sledećem izvlačenju :)

    Od Jillian, u 19. oktobar 2011 23:35:51

  • Ja nikad neću stati u kofekciju 38. Takva mi sudbina. Pa ipak one što su mršavije me odmeravaju jer sam viša i mlađa i kvalifikovanija i jer još uvek nikog ne zovem DRAGA, osim ako mi neko stvarno nije drag. A na poslu, to su retki.
    Sigurna sam da će biti neka pozicija i za tvoje skinny ass, a do tad uživaj sa tvojom porodicom, jer kada se zaposliš u firmi gde su intervjui na engl. nemaš vremena ni da spavaš, ponekad...znam iz iskustva. Juče sam pročitala nešto baš lepo: "poželi večeras nešto veliko, možda se čudo dosađuje" i to mi je od danas mantra! I fuck them all! :*

    Od kampelic, u 20. oktobar 2011 9:19:13

  • Kampelic, draga, :)))) Nije mi bila namera da prozivam ikoga sa konfekcijskim brojem vecim od 38, cak ni kada je to bice from out of space, sa razgovora za posao. Da se razumemo - nije meni smetala njena velicina, nego njoj moja. Znam mnogo ljudi koji su puniji pa nemaju problem s tim i nekako lepo nose to svoje fat ass. A da je moje skinny - da znas da i nije, okreni obrni, nekako mi se sve bas tu zalepi. Hvala na lepoj, lepoj mantri. Javljam ako upali.

    Jilian - apsolutno se slazem!!!

    Od Hotahota, u 20. oktobar 2011 22:09:53

  • Pronašao sam onaj deo koji sam čekao, a to je deo u kome kažeš da je ova ljubomorna na tebe. Pošto je konkurenciju po firmi verovatno već pobila što argumentima, što bezobrazlukom izazvanim ljubomorom...

    E, kad čujem to usamljeno "draga", počinjem da kuvam. Kao i kada čujem ono "kako god", "gde god"... kojima se misao završava (a često i rečenica). Draga šta? Draga škorpijo? Draga neprijateljice? Draga neobožavana? Draga prijateljice?

    O onome kako god, i ostalim "godovima" ne bih ovde i sada.

    Od Sizif, u 22. oktobar 2011 13:01:39

  • Dragi Sizife, ova je bila definitivno bez konkurencije :)
    A DRAGA nam je dosla od Dear, ili Darling... A vidis, ja to KAD GOD i GDE GOD nisam cula, barem ne kao postapalicu. Prevedenica od onog WHATEWER? Vala, da upropastismo ovaj nas lepi jezik - upropastismo. Skroz.

    Od Hotahota, u 22. oktobar 2011 21:13:23

  • Skvo, nije meni što uvodimo tuđice u jezik (toga je uvek bilo i biće, i ne može se sprečiti, jer smo "istok zapadu a zapad istoku i preko nas se mnogi putevi ukrštaju), nego ga konstrukcijski obogaljujemo i pretvaramo u strani. Kako god, gde god, ko god u srpskom jeziku ne idu kao same sebi dovoljne. Ne idu na kraju i bez objašnjenja. Makar do skora nisu išle.

    Stvar je krenula (makar sam ja čuo prvi put) u pesmi Ane Stanić "Sama" (refren - drugi deo):

    "Ja znam da biću sama
    da misliću o nama
    i sve što osećaš ZA MENE
    sada priznaj mi"

    U engleskom postoji "feel for me" u bukvalnom prevodu na srpski: "Osećaš za mene", ali u duhu srpskog jezika prevod glasi: "osećaš prema meni".

    Ovo čemu sada prisustvujemo ja bih nazvao neznanjem, opštim nepoznavanjem jezika kojim govorimo, pa samim tim i njegovima kvarenjem.

    Pozdravljam tebe i tvoje Hota-Hota pleme.

    Od Sizif, u 23. oktobar 2011 0:39:28

  • E da, izvini, moram da dodam i ovo: te "poštapalice" su preveli ljudi koji ne znam da li znaju lošije srpski ili engleski. Da, govorim na neviđeno, ali mogu da stavim pare na ovu rečenicu. Dakle: whatever nije "šta god" nego "bilo šta", "wherever" nije "gde god" nego "bilo gde", a ove sintagme već mogu da stoje na kraju rečenice bez dodatnoh objašnjenja. Izvini, morao sam... :-)

    Od Sizif, u 23. oktobar 2011 0:58:33

  • Oooo, Sizife pa zar meni da se izvinjavas? Ti zaboravljas ko je meni predavao srpski. prvo Vaja, pa Dimitrijevic. Postovanje usadjeno za vijeki vjekov.

    Od Hotahota, u 23. oktobar 2011 11:29:27

  • Ja osetih potrebu da kažem nešto skoro pa relevantno: Moja koleginica, sa jako visokim prosekom, visoko kompetentna i veoma motivisana je nakon više od 50 CVja poslatatih "kojekude" u roku od 3 meseca, gde, pri tom nije dobila niti jedan odgovor čak ni ovo Dir i Sinsir, je postala demotivisana i da "skenjava " okolinu.... Zašto je to tako....Boga pitaj.....Ja još ne razmišljam o tome svesna sam stanja pa ću se mučiti time kad dodje vreme...Ali pratila sam toje postove i vidim da je frustrirajuće i divim se ipak tvojoj upornosti a i snazi da sve to ispričaš, šaljivo čak..... VELIKI POZ

    Od Ilijana, u 25. oktobar 2011 0:09:30

  • Draga Ilijana, veruj mi da joj nije lako i da to sto ne dobijes ni Dir ni Sinsir itekako zna da utice i na svest o sebi, i mukom sticano samopouzdanje, i ne zameri joj sto ponekad skenjava okolinu. I ja znam da se skenjam, i to tako da su ugrozeni i okolina, i zivotna sredina i sve'. Ali glavu gore, samo neka bude uporna. Jeste da nije vreme za trazenje posla ali nesto ce se vec naci. A ako ti bas puno utice na 'enterijer' - daj joj moj broj mobilnog :)))

    Od hotahota, u 25. oktobar 2011 20:27:20

Add comment

<< Natrag

About

Uzinat

Kakva sam, to ne pitajte mene. Pitajte ove oko mene. On će reći da sam ja Njegova duša, Milo Malo da sam najbolja mama na svetu, Veliko dete će napraviti kiselu facu jer je u pubertetu, što je sasvim opravdano. Kolege s posla reći će 'do jaja', moj pas će reći samo AV uz veselo levo-desno mahanje repom... Ostalo mi recite vi.

Nedavno napisano

RSS feed


MojBlog.com