Mostar sevdah - okupljanje ili best before 2005!
Mostar. Nakon svega - zasluženi odlazak u Mostar. Solo. Bez ikoga. S jednom mišlju - da se odmorim, naspavam, sredim misli i sve ono što jedan odmor u prirodi znači. Neću čak biti ni u samom gradu, već malo podalje, podno brda preko koga vodi put za Nevesinje, Gacko i dalje.
Stvarno sam mislila - biće to dobar odmor. Poneki nobelovac i ja. Kafa i ja. Cigare i ja. Pogled u daljinu i ja. Komšijske krave i ja....Enjoy the Silence. Mislila sam čak da ću se smoriti za ta četiri dana u odsustvu. Ali ne lezi vraže - familija je imala druge planove.
Prvo smo popili veeeeeliku kafu, iz one džezve koju obično koriste na svadbama, veridbama i tako sve nekim većim rodbinskim skupovima. Usput, popušile bruku cigara (Nana mi je sve jednu izbrojala...) Onda udri po hrani, 'eto, ništa nismo posebno spremali, samo da se prezalogaji do ručka...' Kad ono, podvarak sa suvim rebrima, prebranac, pečena paprika, sa sve lukom, domaća pogača, sir, sve onako redno... Ma idi... A kad se jede, red je i da se zalije.
To zalivanje - ubrzo prerasta u klasično urnisanje svakog mogućeg alkohola u kući. Da ne pomisli neko kako mi to tako stalno - ne, ali jednom godišnje, kad se vidimo, e onda pustimo mašti na volju, i tako 'teferičimo' dok ne popadamo s nogu. Pijemo, jedemo, i niko se ne pravi da je fin više nego što treba, jer naši smo pa ako se kogod i preforsira, nema veze, dešava se. Uostalom, sve je to folklor.
Domaća orahovača, pa liker od višanja i rogača, pa neko crno vino, čuvano za posebne prilike, džin, tonik, pivo, loza (koju sam, doduše, eskivirala). I nikako da se napijem, valjda je adrenalin radio svoje, pa su i receptori bili opezniji nego inače. Pij,pij, pij....i nema šanse. Ma ni da me zaljulja, onako kao nakon druge čašice. Ništa. Krenem da miksam pića. Tu nema šale, oboriće me garant. Gledam u onaj niz flaša i pitam se šta ću... Gorki list? Mmmmm... Bejlis? E, bravo, može bejlis, nisam ga pila sto godina. Malo leda, mnogo likera.... Popijem jedan, pomirišem onu flašu, sumnjivo mi nešto, smrdi kao kad beba bljucne nakon hranjenja, (stvarno najviše mi je 'vuklo' na to). Al' cirkam dalje, kao nije mi ništa. Slučajno, pogledam rok trajanja, kad ono BEST BEFORE 07. 2005!
Bog ti jadan, šta radite s ovim, da l' ste normalni...? Ništa, stoji tu sto godina, što...? Pa istekao mu je rok trajanja ima šest godina...!!! Nije meni džaba bilo sumnjivo. Šta ću, trk u wc i buaaaaa.... Eto, prođoh k'o bos po trnju. Bolje da sam se držala knjiga. Mario Vargas Ljosa - zbog njega ne bih klečala u kupatilu, kakav god da je. Naravoučenije - obratiti pažnju na rok trajanja, naročito kod domaćina koji troše lozu, šljivu, viljamovku, a kojekakve bejlise, pinjakolade i slična 'fina pića' koriste samo kao ukras najviše police u stalaži. I to nije sve. Mostar storija - nastaviće se....
3 komentara:
Od gozza, u 7. maj 2011 23:27:00
Pisah komentar ne gledajući onaj iznad, pa se i ja dokačih iste pesme kao i gozza i korisnosti "bbbuuaaaa" radnje. Moram iapk da priznam da je se klonim kad god mogu.
Nemoj samo da se desi da bude u stilu Ramba Amadeusa (kad si srećan ti povrati ovo sveee)
http://www.youtube.com/watch?v=u3vw8maVo1A
Bolje neka bude onako fino kao "al se nekad dobro jelo"
http://www.youtube.com/watch?v=5vrhjOGuK2I
Ustvari, možda je bolje opušteno, pa koliko košta neka košta. Pozdrav hotahota plemenu. :-)
Od Sizif, u 8. maj 2011 9:04:42
Sizife, dozivljaj tesko da se moze opisati dovoljno dobro, ali bitan je 'opći dojam' koji je sve u svemu - dobar. Toliko dobar da mi nije žao vremena koje sam provela u putu (deset sati tamo, deset sati ovamo), a nemili događaj - pa prošlo je. Ako ništa - odmor za pamćenje :)
Od Hotahota, u 8. maj 2011 11:33:31
<< Natrag